Kada ste osnovali sopstveni biznis i da li ste do osnivanja imali neka iskustva u biznisu?

Pa moram priznati da kao student i nisam imala mnogo iskustva. Ali praktican rad u srednjoj skoli čuvena „praksa“ i honoraci za uvećanje budzeta sopstvenog „džeparca“ koji mi je kao i svakom od nas, uvek bio nedovoljan su bili, ispostavilo se važno iskustvo. Sve je počelo sa željom da pomognem, prijateljici mojih rođaka. Sećam se da sam u čudu posmatrala kamione i pitala se kako to da nikada do tada nisam obratila pažnju na njih. Nastavilo se tako što me je okruženje u kom sam se iznenada našla ubedilo da sam „rođena“ za taj posao, sve se odvijalo spletom okolnosti kao u nekom čudnom filmu, „uskakala“ sam kao ispomoć po preporuci i drugim firmama. Dobila sam i nadimak „vredni žutokljunac“ a ja sam se osećala kao Alisa u zemlji čuda, iskreno ne sluteći da moja igra odredjuje potpuno novu „rolu“ mog života.... Život je zaista čudo! I kako to samo on ume, doveo me je u naizgled bezizlaznu situaciju, činilo se da ne postoji rešenje, te jeseni-zime 1991. I kako to biva suluda ideja, osnovaću svoju firmu, uvešću inovativan pristup poslu, pomeriću stvari na bolje bar za milimetar..... Tako je nastao Niššped&MV 16.januara 1992 godine

Šta vam je pomoglo da započnete posao i da li ste u tome imali nečiju podršku?

Čvrsta vera u ideju, jasna slika kako bi to trebalo da izgleda i po kojim principima bi trebalo da posluje firma, uverenje da ja to zaista mogu. Od neprocenjive vrednosti mi je bila podrška uskog kruga prijatelja i mog deke čiji inicijali se nalaze u imenu firme. Svi misle da su moji ali nisu, to su inicijali mog deke koji je beskonačno verovao u mene. Svi ostali pa i moji roditelji su to proglasili ludošću.

Kako ste isplovili iz problema u prvoj godini poslovanja?

Najteže je bilo izboriti se sa brdom predrasuda na koje sam nailazila u svakom ličnom kontaktu, šta ovo dete traži ovde? Mala, jel ovo neki vic? Ja da radim za tebe, na kojim si ti drogama? Do toga – daj ličnu kartu, nemoguće da si ti Mila Vujić!!? Sa kim ja radim bože blagi!!! Morala sam da smišljam razloge za izbegavanje “susreta”, da izgledam starije...Način rada i princip poslovanja je dao rezultate, poštovanje dogovora i trud da se posao obavi pre dogovorenog roka je stvorio niz saradnika i partnera koji su svoje zadovoljstvo saradnjom kroz preporuke pretvorili u jednu vrstu marketinga za moju firmu. A ja sam pored reklame dobila i par divnih mentora- uz zadovoljstvo i čast da ih poznajem i imam priliku da učim od njih.

Mislite li da je poslovno okruženje diskriminišuće u odnosu na ženu-preduzetnicu?

Moje lično iskustvo pokazuje da je mnogo lakše bilo saradjivati sa strancima, u velikom procentu oni nemaju tu vrstu predrasuda. Sa druge strane negativan tradicionalistički obrazac kod nas daje veliki niz problema sa kojima sam se susretala. Činjenica da se kod nas veliki broj ljudi prema ženi u poslu odnosi sa podozrenjem, govori u prilog stepenu razvijenosti jednog društva a naše je čini mi se tek krenulo da se razvija. Učiniće na žalost mnogo toga nedopustivog da dokažu kako niste sposobni da rukovodite firmom.

Navedite tri najizraženija aktuelna problema u poslovanju.

-Ne usaglašenost naših i medjunarodnih legislativa
-Problem naplate potraživanja u našoj zemlji
-Ne usaglaseni standardi...

Da ste u poziciji da kreirate ambijent za razvoj biznisa, šta biste promenili?

Dosta toga, mada već ima naznaka da se ide u tom smeru. Srž problema vidim u sistemu obrazovanja i njegovoj reorganizaciji. Mi već imamo problem sa nedostatkom operativnih kadrova. Reformisanjem, osavremenjavanjem i optimizovanjem svih službi institucija - što direktno vodi uštedi vremena a kod nas bogami i živaca. Dobitak u vidu kulture komunikacije i svih segmenata stvaranja poslovnog ambijenta bi bio drastično bolji. A sigurno bi se iskorenio stav da kad ste na budžetskoj plati i ne morate baš da radite. Činjenica da smo ponovo u periodu kad je dobro biti na budžetu je isuviše alarmantna da je komentar suvišan. Neophodnost promene i primene zakonskih legislativa i ukidanje „dužničkog lobija” je uslov preporoda privrede. Svi znamo da je po principu potraživanja- spora pravda najgora pravda. Stimulativne stope za investiranje i sve već rečeno bi sigurno ohrabrilo mnoge i izlečilo ne bez razloga uvreženo mišljenje da nam privredu kroje političari, koji su se dokazali kao loši privrednici ili još gore bez i jednog dana iskustva u privredi. Sve dok bi da se menjamo a da ostanemo isti-vrtećemo se u „začaranom” krugu.

Koja biste sopstvena iskustva predočili budućim preduzetnicama?

Uvek –Volite i verujte u ono što radite, analizirajte, budite kritične ali i samokritične, sačuvajte svoj integritet i dostojanstvo, učite jer ćete samo tako biti slobodne, obratite pažnju na detalje, budite tačne, ne štedite se-dajte svoj maksimum, verujte u sebe i uvek zahvalite ljudima koji su vam pomogli, i na kraju trudite se da i potpuno obične trenutke pretvorite u male životne radosti.

Nikada- ne učestvujte u tračevima na radnom mestu, ne krivite druge za svoj neuspeh ili poraz, ne kukajte nad svojom sudbinom nego uzmite stvar u svoje ruke, ne radite posao koji ne volite, ne budite veliki samo u uspehu nego i u neuspehu, ne dozvolite da povređena sujeta upravlja vašim postupcima, nikad ne mislite da ste dovoljno naučile. Ne obesrabrujte se, ne zaboravite da iza svakog uspeha stoji jako puno rada !!! Nikad ne zaboravite-osmeh i
Nikad ne recite nikad !!!