Konsenzus o evropskim integracijama

U Srbiji i Crnoj Gori postoji veliki raskorak između izražene spremnosti građana za evropsku integraciju zemlje, s jedne strane, i odgovarajućeg delovanja administracije i političkih stranaka, kao i zadovoljavajućeg stepena informisanosti, s druge strane. Dok bi u obe republike preko 80% građana (82% u Srbiji i 83% u Crnoj Gori) glasalo na referendumu za ulazak u Evropsku uniju, ukoliko bi on sada bio raspisan, samo je 22% u Crnoj Gori (podatak iz oktobra 2003.) i 33% u Srbiji (april 2004.) bilo zadovoljno radom administracije. Takođe, samo 7,4% građana u Crnoj Gori (podatak iz oktobra) je vrlo zadovoljno svojim znanjem o evropskim integracijama, dok je u Srbiji taj procenat 4,5% (april 2004).



Rezultati studije, koju je Evropski pokret u Srbiji izradio u saradnji sa Institutom društvenih nauka u Beogradu, pokazuju da građani Srbije masovno smatraju poželjnim pristupanje Evropskoj uniji još od 1998. godine. Pro-evropska orijentacija većine građana opstala je uprkos izolacije zemlje, sankcijama, vojnoj intervenciji i različitim uslovljavanjima od strane međunarodne zajednice.



Programska načela i programska dokumenta EU o pridruživanju ukazuju na važnost postizanja političke stabilnosti na temelju širokog društvenog konsensusa, posebno u zemljama koje prolaze kroz proces ekonomske tranzicije i demokratske konsolidacije. Predočava se da proces pridruživanja bez aktivnog učešća značajnih društvenih činilaca u svim fazama njegovog sprovođenja, ne bi imao demokratski legitimitet. To bi se kosilo sa zahtevima EU, ali i sa samom suštinom procesa pridruživanja tj. unutrašnjih reformi i prilagođavanja.



Sve nove članice EU, kao i zemlje u neposrednom okruženju SCG koje se nalaze u različitim fazama pristupanja, tj. pridruživanja, u svakoj od ključnih faza postizale su političku saglasnost u svojim parlamentima o predstojećim koracima integracije u EU, čime je omogućeno usklađeno delovanje zakonodavne i izvršne vlasti, koje je bitno doprinelo brzini i efikasnosti procesa približavanja EU.



Trenutna politička situacija u Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori ukazuje na niz ozbiljnih barijera u procesu približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Pre svega reč je o odsustvu političkog konsenzusa i nedostatku saradnje između Državne zajednice i njenih članica. Zajednička izjava (rezolucija) svih političkih partija u parlamentima o pitanju članstva Srbije i Crne Gore u Evropskoj uniji, kao prioritetnom cilju, može biti odlučujući korak u tom pravcu, jer obezbeđuje kontinuitet politike bez obzira na promene vladajućih struktura. To bi bio dokaz postojanja jasne vizije i strategije Srbije i Crne Gore u odnosima sa Evropskom unijom što bi doprinelo podizanju ugleda SCG i jačanju njenih pregovaračkih pozicija sa EU.



Strateški značaj konsensusa o ulasku u EU ogleda se u tome što bi doprineo većoj stabilnosti državne zajednice, nastavku reformi, poboljšanju životnog standarda građana, povećanju kapaciteta za mirno rešavanje sukoba, uključujući i problem Kosova i Metohije. Bez postizanja širokog nacionalnog konsenzusa oko pristupanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, proces pridruživanja bi bio opterećen nizom problema koji proističu iz različitih stavova političkih partija o evropskim i evro-atlanskim integracijama.



Evropski pokret u Srbiji stoga poziva sve političke činioce u Srbiji i Crnoj Gori da pristupe formalizaciji konsensusa u parlamentu, budući da on očigledno već postoji među građanima, i da na taj način potvrde da je strateški cilj Srbije i Crne Gore pristupanje EU.